leptir / butterfly

Živeo u meni jedan dan,
Leptir, najlepši od svih,
I mahao nežnim krilima,
Graciozno, k'o da su od pene,
I odlučno, kao da je strašno jak,
A u sumrak me je pogledao tužno,
I poželeo samo
da ga ne zaboravim.
Butterfly, prettier than any,
Lived inside of me for a day,
And waved his fragile wings,
Gracefully, like they are of foam,
And firm, like he is very powerful,
At dusk, he just looked me sadly,
Wishing only
Never to be forgotten.

Коментари

  1. sancho panza12. 3. 2008. 00:28

    Toliko si me rastuzio da sam sad morala da probudim Mesec, i zamolim ga da u pidzami potrci i stigne leptira dok ne zamakne za horizont, da mu kaze da ne brine, jer ako je ziveo u tebi, onda sigurno nece biti zaboravljen..
    Nemoj da ga razocaras..

    ОдговориИзбриши
  2. Mare12. 3. 2008. 01:28

    po tankom ledu gazis, sancho,
    kihot ne trpi ulizivanje.

    ОдговориИзбриши
  3. sancho panza12. 3. 2008. 11:18

    Kihotu je izgleda tesko da shvati da neko iskreno veruje u njega, pa svaki izraz poverenja koji mu se ukazuje tumaci kao ulizivanje..
    I po ko zna koji put ispada ne bas mnogo promucuran pa mlati macem pred divovima.. Do sada bi vec trebalo da zna da ce mu Sancho uvek, cak i ispod onog leda, viknuti da se bori sa vetrenjacama, jer nema nameru da ga obmanjuje.
    A ovu uvredu iz nehata ce pripisati starackoj demenciji, ili nedostatku ginka bilobe, i oprostiti jos jednom..

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман7. 6. 2008. 19:59

    Prelijepo....

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

trag / a trace / la huella

u srbiji, gde vreme stoji, ali nas izjeda neminovno, u duhu ratnika koji se bori za još jedan lep dan, pišem po pesmu za svako jutro u kome sam se probudio siguran da nisam samo sena i pepeo, misleći, bar u tom kratkom trenu zanosa, da moj strah, patos, ali i nada mogu nadživeti vreme koje kuca iz mraka sobe. in serbia, where time is arrested, but destroys us inevitably, like a warrior fighting for another nice day, i write a poem for every morning that wakes me assured that i'm not only of shade and ashes, thinking, at least for a short moment, that my fear, suffering and hope can outlast time ticking from the dark of the room. en Serbia, donde el tiempo no pasa, pero nos devora inevitablemente en el espirifu de un soldado que lucha por un dia mas escribo un poema para cada manana en la que me despierto convecido que soy algo mas de la sombra y ceniza, pensando por lo menos en aquel instante de entusiasmo, que mi miedo, sufrimiento, pero mi esperanza tambien, pueden sobrevivir el ...
Прикажи све

bezimena / unknown

zarobiću tvoj osmeh, ( ti ga shvataš olako, a mene bi mogao spasti, ) uhvatiću te za ruke, odvesti daleko, i kao metalni novčić vrteću te međ' prstima dok ne posiviš... I'll catch your smile ( you wear it like something common, for me it could mean everything, ) I will take your hands, and lead you far away, like a coin, I'll roll you within fingers, till you lose your color...
Прикажи све

pesnik / a poet / el poeta

Bio je krvav, ali nije plakao. Samo je mahao krhkim nožicama želevši da poleti. Mali, bespomoćni čovek u rukama belog doktora. Raširio mu je noge, kao što radi piletu, nedeljom na ručku, i doneo presudu: - Vaše dete je pesnik. - O ne! - Rekao je otac. He was bloody, but didn't weep,  Waving his feet like he wants to fly, Small, helpless man in doctor's hands. The white man spread his little legs, as he would to a chicken, and pasted the verdict: - Your child is a poet. - Oh, no - Father said. Estaba sangriento, pero no lloraba. Solo hacia senas con sus piernitas fragiles deseando volar. Ese hombre tan pequeno y desamparado en los manos del doctor. El desjunto sus piernas como a un pollo, y dijo su sentencia: - Su nino es un poeta. - Ay no! - Dijo el papa.
Прикажи све