Živeo u meni jedan dan,
Leptir, najlepši od svih,
I mahao nežnim krilima,
Graciozno, k'o da su od pene,
I odlučno, kao da je strašno jak,
A u sumrak me je pogledao tužno,
I poželeo samo
da ga ne zaboravim.
Butterfly, prettier than any,
Lived inside of me for a day,
And waved his fragile wings,
Gracefully, like they are of foam,
And firm, like he is very powerful,
At dusk, he just looked me sadly,
Wishing only
Never to be forgotten.
Posts
4 comments:
Toliko si me rastuzio da sam sad morala da probudim Mesec, i zamolim ga da u pidzami potrci i stigne leptira dok ne zamakne za horizont, da mu kaze da ne brine, jer ako je ziveo u tebi, onda sigurno nece biti zaboravljen..
Nemoj da ga razocaras..
po tankom ledu gazis, sancho,
kihot ne trpi ulizivanje.
Kihotu je izgleda tesko da shvati da neko iskreno veruje u njega, pa svaki izraz poverenja koji mu se ukazuje tumaci kao ulizivanje..
I po ko zna koji put ispada ne bas mnogo promucuran pa mlati macem pred divovima.. Do sada bi vec trebalo da zna da ce mu Sancho uvek, cak i ispod onog leda, viknuti da se bori sa vetrenjacama, jer nema nameru da ga obmanjuje.
A ovu uvredu iz nehata ce pripisati starackoj demenciji, ili nedostatku ginka bilobe, i oprostiti jos jednom..
Prelijepo....
Post a Comment