Susret
I Trebalo je pre svega da odem do Pop Lukine i da zavrnem vodu. Ako bih to propustio sada da uradim, mogla bi da pukne cev, pa bih bio u većem problemu. A možda je cev već pukla, jer tu obavezu odlažem proteklih nekoliko dana. Oduvek sam bežao od takvih stvari, od stvari administrativne prirode, od stvari koje iz nekog razloga moraš da uradiš kako ne bi upao u veći problem. U tom smislu, moja nezgoda je to što sam kao mlad ostao bez roditelja, sam među svim tim računima, porezima i uopšte, birokratskim procesima. Većina ljudi takve neželjene poslove prepušta svojim roditeljima, a ovi ih naravno prihvataju bez opiranja. Oduvek sam bežao od stvari koje nemaju veze sa duhom, koje samo treba odraditi. Neki ljudi imaju sreću, pa im takve stvari završavaju njihovi roditelji, ili njihove babe i dede, koji uživaju da se bave administrativnim procedurama, tim, takoreći, mrtvačkim poslovima. Jer kako drugačije okarakterisati polusatno čekanje u redu da bi se uplatili računi, popunjavanje tih o...