Čovek uglavnom slepo luta tražeći odgovor na pitanja života, a sva njegova dosadašnja postignuća da ga učini lagodnijim, samo su propali pokušaji da se on razume.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

bezimena / unknown

zarobiću tvoj osmeh, ( ti ga shvataš olako, a mene bi mogao spasti, ) uhvatiću te za ruke, odvesti daleko, i kao metalni novčić vrteću te međ' prstima dok ne posiviš... I'll catch your smile ( you wear it like something common, for me it could mean everything, ) I will take your hands, and lead you far away, like a coin, I'll roll you within fingers, till you lose your color...
Прикажи све

prokletstvo jezika

Trenutno čitam nekakve psihoterapijske novele profesora Irvin Jalom-a. Evo šta mi je bilo zanimljivo: "... postoji prepreka između slike i jezika. Um misli u slikama, ali, da bi komunicirao sa drugim, mora da preobrati sliku u misao, a zatim misao u jezik. Taj put, od slike do jezika, nepouzdan je. Pojavljuju se gubici: bogata, slojevita struktura slike, njena izvanredna plastičnost i fleksibilnost, njene skrivene nostalgične emocionalne nijanse -- sve se gube, kada se slika sabije u jezik." Pa posle citira Madame Bovari by G. Flober: "Budući da ... se punoća duše ... može utopiti u potpunoj bljutavosti jezika ... niko od nas nikada ne može zaista izraziti tačne mere svojih potreba, misli ili patnji; a ljudski govor je poput razbijenog kazana, po kom udaramo grube ritmove da bi medvedi uz njih igrali, dok želimo da pravimo muziku koja će rastopiti zvezde."
Прикажи све

trag / a trace / la huella

u srbiji, gde vreme stoji, ali nas izjeda neminovno, u duhu ratnika koji se bori za još jedan lep dan, pišem po pesmu za svako jutro u kome sam se probudio siguran da nisam samo sena i pepeo, misleći, bar u tom kratkom trenu zanosa, da moj strah, patos, ali i nada mogu nadživeti vreme koje kuca iz mraka sobe. in serbia, where time is arrested, but destroys us inevitably, like a warrior fighting for another nice day, i write a poem for every morning that wakes me assured that i'm not only of shade and ashes, thinking, at least for a short moment, that my fear, suffering and hope can outlast time ticking from the dark of the room. en Serbia, donde el tiempo no pasa, pero nos devora inevitablemente en el espirifu de un soldado que lucha por un dia mas escribo un poema para cada manana en la que me despierto convecido que soy algo mas de la sombra y ceniza, pensando por lo menos en aquel instante de entusiasmo, que mi miedo, sufrimiento, pero mi esperanza tambien, pueden sobrevivir el ...
Прикажи све