NEKOLIKO PRIČA I PESAMA O LJUBAVI I KOJEČEMU

Sasvim slučajno su se sreli. Ručali u poznatom restoranu sa dobrom hranom, posle šetali kroz park ( u kome su se jednom grlili toliko snažno da su prolaznici prilazili da ih razdvoje ).. Ona je pričala o tome šta će raditi sutra. On je klimao glavom više nego što je bilo potrebno i razmišljao o godinama koje su prošle. Zašto su se rastali, sad je već zaboravio.. Stali su pored klupe na kojoj su bila usečena njihova imena, pogledali se setno, a onda ju je zagrlio, snažno kao nekad, i nežno poljubio. Oboje su znali da su sve ovo vreme tražili jedno drugo u bezveznim vezama sa totalnim strancima.. Jedino su se ovde, u toplini tela koje su smatrali delom svog, osećali kao kod kuće.. Uhvatili su se za ruke i odšetali u sumrak. ( Kaže mi neko juče.. Marko, zašto ne napišeš jednu veselu priču. Sve su ti priče tužne... I eto, napisah ne-tužnu. Mada vidim da nije to za mene.. Jedva sam izdržao da na kraju ne dodam kako su im se sede kose mrsile na vetru il tako nešto : ))

Još jedna zvezda pada, Njena svetlost mi zatvara oči. Ne smem se okrenuti, Iza je sivi grad koji mi preti smrću, A napred - u beskraj iskopani rovovi tišine, Svuda smrt. Samo u tvojim grudima postoji večnost koju sada tražim, I okrećem se po nebu, misleći da je gore, dok ti zamičeš za horizont. A onda se setim da sam uvek tražio na pogrešnim mestima... Silazim sa zida i kroz hiljadu kapljica kiše vidim tvoj lik u obrisima svetlosti. Tebi je dobro, jer  Svako jutro nestaju zvezde, A ja sam proklet na večnu samoću. Another star falls, Her light closes my eyes. But I can't turn back, Behind me is a gray world, threatening, And in front of me - trenches to infinity, Death everywhere. Only in your chests there is eternity I need, And I seek it all over the sky, while you disappear behind the horizon. Then I realize that I have always sought in wrong places... I walk away and see you once more in a game of rain and light. You are fine, cause  Every night stars disappear,  And I have been...