krik
Do nas dolazi jedan krik. Odakle li putuje, i koliko dugo. Je li pobednički, ili je to krik samrtnog bola. Ako zatvorimo oči, čućemo ga: krik sveta u stvaranju, krik vode, prvog života; krik prvog rađanja i prve smrti. Ako ih stisnemo jače, dok ne osetimo bol, čućemo krik bitaka, poraza i pobeda; krik nestalih civilizacija, i krik stvaranja nove. Otvorimo li oči, videćemo krik usamljenih, zamišljenih, izgubljenih, krik slepih i gluvih. Onih koji su izgubili i koji su ponovo našli. I shvatiti, uz krik koji putuje od početka vremena - pevamo i mi. Dok se rađamo, dok učimo. Prvi put volimo i gubimo. Dok vodimo bitke i ratove. Dok stvaramo i dok umiremo... Ali i tada znamo - nismo nestali, jer onaj krik putuje dalje, i mi smo, sada, njegov deo.