NEKOLIKO PRIČA I PESAMA O LJUBAVI I KOJEČEMU

Bio je krvav, ali nije plakao. Samo je mahao krhkim nožicama želevši da poleti. Mali, bespomoćni čovek u rukama belog doktora. Raširio mu je noge, kao što radi piletu, nedeljom na ručku, i doneo presudu: - Vaše dete je pesnik. - O ne! - Rekao je otac. He was bloody, but didn't weep,  Waving his feet like he wants to fly, Small, helpless man in doctor's hands. The white man spread his little legs, as he would to a chicken, and pasted the verdict: - Your child is a poet. - Oh, no - Father said. Estaba sangriento, pero no lloraba. Solo hacia senas con sus piernitas fragiles deseando volar. Ese hombre tan pequeno y desamparado en los manos del doctor. El desjunto sus piernas como a un pollo, y dijo su sentencia: - Su nino es un poeta. - Ay no! - Dijo el papa.

Moja ljubav ostala duboko u tvom džepu. Izvadila si je, i smazala kao bombonu.. Onu što smo ih jeli po dve kad smo bili deca. Sad je vidim na tvom licu, u tvom oku. Smeješ se, i kao da govoriš: - Odjebi! Tvoja ljubav ne ide odavde.. Nosiću je kao ukras.. Kao što su indijanci nosili čuperke svojih žrtava obešene oko vrata. My love rested in your pocket. You took it and ate it like a candy. I can see it on your face, in your eye. You are laughing, as if you're saying: - Fuck off! Your love stays here.. I will use it as an accessory.. Like indians wore scalps of their victims around their neck. Mi amor ha quedado al fondo de tu bolsillo. Lo has sacado y comido como un bombon. Ahora lo veo en tu cara, en tu ojo. Te ries y como si me estas diciendo: No me jodas! Tu amor no va de aqui. Lo voy a llevar como un adorno, iqual que los Indios llevaron los copetes de sus victimas colgados en sus cuellos.

i dalje miriše majica na dubrovačko jutro.  suv kamen, borovi i cvrkut ptica lokrumskih.  miriše, jer ne zna da smo to sećanje odavno prodali za sitna zadovoljstva. the shirt still have scents of a morning in Dubrovnik. dry stone, pines and Lokrum birds chattering. it smells, since it can't know that we sold those memories long time ago for our little pleasures. todavia huele camiseta en la manana de Dubrovnik. la piedra seca, pinos y chinido de las aves de Lokrum. huele, porque no sabe que ese recuerdo vendimos hace mucho tiempo pro nuestros placeres pequenos.

Više se ne sećam reči.. I forgot the words.. No me acuerdo de las palabras.. Slike polako nestaju. Images are vanishing slowly. Los imagenes desaparecen lentamente. Stani! Wait! Espera! Uhvati me za ruku, Take my hand, Toma mi mano, Poljubi me, Kiss me, Besame, I odvedi tamo. And take me there. Y llevame ahi. Ne dozvoli da sve zaboravim. Don't let me forget everything. No me permitas que olvide de todo.

Podigla si tešku ruku, sa koje su kapljali blato i krv, pokazala zapad, povikavši promuklo i zapovedno - Idi! Nisam se mrdao... Jakna, što sam ti je prebacio preko glave kad smo stali, već te je pritiskala pod talasima kiše. Zarobljen u blatu do kolena, mislio sam da ne mogu napraviti sledeći korak.. Nosio sam te na leđima doovde, a noge bi počele da bole tek kada bih zastao da se odmorim... Pogledao sam u pravcu koji si pokazala. Beži! Viknula si, još jače nego ranije, jer si osetila da se dvoumim. Tamo, iza onih planina u magli, iza šuma i polja pšenice, sada tamo vidim more. Vidim peščane plaže, i osećam miris slobode i raja... Kada su te ranili nisam ni pomislio da te ostavim. Ali su ovaj put stvari izgledale drugačije. Morao sam da odlučim... Pa ipak, mada znam da ti nema spasa, ne mogu te ostaviti ovde. Ako pomislim da sam te izdao, ostatak života će mi značiti malo u odnosu na par sledećih trenutaka sa tobom. Sloboda će postati kazna. A ja ću postati ništa - stvar koja troši vaz...

Sanjao sam pesmu, I dreamed a song, He sonado una cancion, Tri, u stvari, Three, actually, Tres, en realidad, A jedna od njih, And one of them, Y una de ellas, Prva ili druga, First or second, La primera o segunda, Ne sećam se, No me acuerdo, Umela je sve, Could do it all, Podia todo, Da izuje iz ljusture, Take you out of your shell, Sacarte de la cascara, Pokida sve sitnice, Break little pieces, Romper todas las minucias, Po kojima se kao razlikuješ, That discern you from others, Que te diferente, I natera te da pogledaš, And make you look, Y te empuja a mirar en el espejo, Poslednji put u ogledalo, At the mirror, Por la ultima vez, Da bi konačno shvatio, To finally understand, Para que pudieras entender, Ko si i gde. Who and where you are. Quien eres y donde estas, I da to što si tu, And that your presence, Y que el hecho de estas aqui, Znači mnogima, May mean to many, Significa mucho a todas, A to ko si, But ...

Kao da se nikada nismo poznavali, As if we never met, I gledali satima. And looked each other for hours. Govorili reči, Spoke words, Koje niko sem nas nije mogao razumeti. That nobody else could understand. Smejali se bez razloga. Laughed for no reason. Smrzavali, Chilled, I znojili zajedno. And sweated together. Brišem te iz svog srca, I'm deleting you from my heart, Iz svojih sećanja, From my memories, Brišem te iz svog imenika. From my contacts. I od sledećeg trenutka, And this moment on, kao da više ne postojiš. You cease to exist.